Nesto O Bruce Lee-u!

Biografija

Rođen je u San Francisku a odrastao u Hong Kongu. Brus Li je najviše zapamćen po tome što je popularizovao kineske borilačke veštine u zapadnom svetu. Njegovi filmovi producirani u Hong Kongu i Holivudu su podigli tradicionalni honkonški borilački film na novi nivo popularnosti i ugleda.

Jedno od njegovih najvećih dostignuća proističe iz zalaganja za oslobađanje borilačkih veština od krutosti i ograničenja koje pripadanje određenom stilu pretpostavlja. On sam je koristio elemente uzete iz različitih borilačkih veština i koristio ih u svom jedinstvenom načinu borbe. Ovaj pristup je bio prvi korak u stvaranju današnjih mešanih borilačkih veština (Mixed martial arts).

Brus Li je počeo da izučava borilačke veštine u ranim tinejdžerskim godinama (14), pod učiteljem Jip Manom (Yip man). Na ovaj korak ga je navela tuča u kojoj je prošao neslavno. 1959. godine Brus se potukao sa sinom pripadnika čuvene bande Trijada. Zabrinut za sinovljevu bezbednost otac ga je poslao u Ameriku. Brus je tamo završio srednju školu i dobio diplomu tehničke škole Edison. Zatim je upisao filozofiju na Univerzitetu Vašington, gde je upoznao buduću ženu Lindu sa kojom je imao dvoje dece, Šenon (Shannon) i Brendona (Brandon).


Pristup borilačkim veštinama

Brus je smatrao da pripadanje određenom stilu borilačkih veština ograničava, kako samog pojedinca tako i borilačke veštine uopšte. Polazeći od toga da je telo svakog pojedinca drugačije (neko je mršav, neko krupan, drugi pak visok, a neko nizak...) smatrao je da je nelogično da se nekoliko pojedinaca različite telesne građe bavi borilačkim veštinama u okviru istog stila, vežbajući iste tehnike ustanovljene odavno. Jer kako je sam istakao - ako svi usavršavamo isti stil, kome onda taj stil zapravo odgovara? Brus je shodno različitosti pojedinaca po pitanju telesnih osobina zastupao stav da svako treba da stvori sopstveni stil koji bi mu najviše odgovarao u smislu iskorišćavanja prednosti sopstvene, jedinstvene građe, koristeći pritom elemente iz raznih stilova. Pripadanje određenom stilu je smatrao pogubnim i za svet borilačkih veština kao celinu, jer to stvara ograničenja i nepotrebna rivalstva ostavljajući svet borilačkih veština u stagnaciji zbog toga što oni koji se bave borilačkim veštinama iznova usavršavaju vekovima stare tehnike verujući u prednost svog stila nad ostalim, ostajući zatvoreni u granicama određenog sistema bez prilike za preispitivanje i napredak.

Shodno ovim shvatanjima Brus je razvio sopstveni stil, takozvani - stil bez stila, koji je u praksi predstavljao upravo to - način borbe (a i mišljenja, sasvim sigurno) oslobođen svih ograničenja. Ovaj metod borbe čije razvijanje je započeo po dolasku u SAD 1959. nazvao je Džun Fan Gung Fu (Jun Fan Gung Fu). Džun Fan je Brusovo kantonsko ime tako da Džun Fan Gung Fu znači Brusov Gung Fu. Sastojao se uglavnom od Vin Čuna (Wing Chun) uz elemente boksa i mačevanja. Brusov prvi učenik bio je džudista Džesi Glover (Jesse Glover), koji je kasnije postao njegov prvi asistent - instruktor. Svoju prvu školu borilačkih veština po imenu Li Džun Fan Gung Fu Institut (Lee Jun Fan Gung Fu Institute) otvorio je u Sijetlu. Pošto se preselio u Kaliforniju otvorio je školu u Oklandu (Oakland).

Vremenom Džun fan Gung Fu prerastao je u Džit Kun Do, što znači Put presrećuće pesnice.


Borba sa Vong Džek Menom

Pošto je došao u San Francisko, njegove teorije o borilačkim veštinama kao i činjenica da je učio ne-Azijate kineskim borilačkim veštinama stvorili su mu neprijatelje jer je učiti strance tajnama kineskih borilačkih veština tada smatrano za izdaju. 1964. zakazana je borba između Brusa i Vong Džek Mena (Wong Jack Man) koji se bavio Kung fuom Severnog Šaolina.

Po Brusovim rečima borba se svela na to da je posle početnih udaraca, jurio svog protivnika koji se na kraju predao. U besu je izbacio Džek Mena i njegovu pratnju iz svoje škole, pritom ih psujući na kineskom. Mnogi koji su videli borbu smatrali su da je Brus pobedio, ipak Vong to osporava. Ova borba imala je veliki uticaj na Lijev razvoj i pristup treningu i borilačkim veštinama. Smatrao je da je borba trajala predugo(neki od onih koji su prisustvovali rekli su da je trajala 20 minuta), zato što su tradicionalne tehnike bile suviše krute da bi bile korisne u haotičnoj borbi.

Ovaj događaj je doprineo Lijevoj odluci da razvije sistem sa naglaskom na efikasnosti, brzini i praktičnosti. Osim toga, po završetku borbe Brus je bio veoma zadihan, praktično je izgubio dah, što ga je navelo da uvede novine u svoj trening u vidu vežbi sa tegovima za snagu i trčanja za kondiciju, kao i mnoge druge metode treninga koje je iznova prilagođavao.




Cak su mu i u MOSTARU podigli spomenik 2005 godine!

Sa cokama al malo posle su cokice nestale pa su stavili nove xexe

Pa to su ti nasi lopovi kradu samo sitnice negdje drugog bi odnijeli Cijelog...